Ko­li­ko god čo­vjek kom­pli­ku­je se­bi ži­vot, to­li­ko ri­ba ži­vi jed­no­stav­no, jer su joj pro­htje­vi usmje­re­ni osnov­nom ci­lju - op­stan­ku i is­hra­ni. Već u pe­ri­o­du dok je ve­o­ma ma­la, ri­ba pri­ma sig­na­le. Po­red nje pro­mi­ču ra­zni je­sti­ve i ne­je­sti­ve stva­ri, li­šće, ži­ve i ugi­nu­le mu­ši­ce, ta­ko da ri­ba sva­ko­dnev­no uči šta je je­sti­vo, a šta ne, uz pro­mje­nji­vu sre­ću i uz pred­u­slov da osta­ne ži­va po­sli­je svih po­ku­ša­ja. Tu le­ži i od­go­vor za­što je lak­še ulo­vi­ti ma­nju, mla­đu ri­bu. U pi­ta­nju je nje­no (ne)is­ku­stvo. Ista se la­ko pre­va­ri ve­o­ma pro­stom (vje­štač­kom) imi­ta­ci­jom. Što je ri­ba sta­ri­ja, ti­me je i is­ku­sni­ja, pa i naj­ma­nja iska­ka­nja van okvi­ra nje­nih kri­te­ri­ju­ma joj alar­mi­ra­ju znak za opa­snost.
Mno­go je lak­še ri­bu ulo­vi­ti na br­zoj vo­di, jer ona u njoj ne­ma vre­me­na da sa­gle­da de­ta­lje svo­jih is­ku­sta­va, već sa­mo dje­lić se­kun­de da se od­lu­či. Ta­ko je i sa bi­str­om i mut­nom vo­dom. Slič­no je i ka­da pri­ča­mo o (ne)is­ku­stvu sa­mih ri­bo­lo­va­ca. Po­čet­ni­ci će na­su­mi­ce bi­ra­ti mam­ce iz svo­jih ku­ti­ja jer ne­ma­ju ste­če­na is­ku­stva. Od že­lje i upor­no­sti za­vi­si­će i ste­pen nji­ho­vih ra­zul­ta­ta u ri­bo­lo­vu, jer se naj­ve­ća is­ku­stva sti­ču baš bo­rav­kom na vo­di.
Po­sto­ji ne­što što ka­rak­te­ri­še­mo kao in­stinkt. Ma­lo je iskon­skih ri­bo­lo­va­ca ko­ji ni­su po­sma­tra­li lo­gi­ku ko­jom se ri­ba po­vo­di. Ne­ko do­đe na vo­du i če­ška se po gla­vi pred otvo­re­nom ku­ti­jom mu­ši­ca, u di­le­mi je šta sta­vi­ti. Se­lek­ci­ja je ku­di­ka­mo te­ža ka­da ne­do­sta­je is­ku­stvo. Ne­ko se osvr­ne oko se­be pa sta­vi slič­nu mu­ši­cu onoj ko­ja le­ti ili pre­vr­ne ka­men u po­tra­zi za rje­še­njem. Njih mo­že­mo ozna­či­ti kao sna­la­žlji­ve. Ima­mo i one, ko­ji po­sma­tra­ju vo­du i oko­li­nu ne­ko vri­je­me, pa tek on­da iza­be­ru mu­ši­cu. Ta­kvi ob­je­di­nju­ju is­ku­stva i sna­la­žlji­vost, a ako to dvo­je sa­be­re­mo do­bi­je­mo ne­što što zo­ve­mo iskon­ski in­stinkt.
U pri­ro­di se vr­lo ri­jet­ko de­ša­va da je sa­mo jed­na vr­sta in­se­ka­ta ak­tiv­na, ta­ko da te­o­ret­ska uče­nja o to­me da po­sma­tra­mo šta se ro­ji i na to pro­ba­mo lo­vi­ti ri­bu če­sto ne do­no­se kva­li­tet­ni­je re­zul­ta­te u ri­bo­lo­vu. U mno­go slu­ča­je­va se ra­di o ro­je­nju vi­še vr­sta od­jed­nom. Ta­ko se mo­že de­si­ti da su u isto vri­je­me ak­tiv­ne i jed­no­dnev­ke i se­dže­vi, a oni se na vo­di i pod vo­dom po­na­ša­ju dru­ga­či­je. Ta­da do­la­ze do iz­ra­ža­ja is­ku­stvo i uro­đen in­stinkt kod ri­bo­lo­va­ca.
Mi mu­ši­ča­ri kao pred­vod­ni­ci tra­di­ci­o­nal­nog, naj­sta­ri­jeg i naj­sport­ski­jeg na­či­na ri­bo­lo­va, sve če­šće ko­ri­sti­mo is­klju­či­vo C&R, uhva­ti i pu­sti me­to­du, uži­va­ju­ći iklju­či­vo u sa­mom tre­nut­ku dok je ri­ba na šta­pu, za­bi­lje­že­na fo­to­a­pa­ra­tom ili ka­me­rom za sje­ća­nje, ali bez ika­kvog na­ru­ša­va­nja pri­rod­nog to­ka stva­ri, osta­vlja­ju­ći pri­ro­di da ona sa­ma iz­vr­ši se­lek­ci­ju. Ovo bi na­zva­li in­stink­tom naj­kom­pe­tent­ni­jih.
Da­nas se sto­pa­ma ve­li­kog bro­ja mu­ši­ča­ra kre­će i sve mno­go­broj­ni­ja ar­mi­ja ul­tra­la­ga­nih va­ra­li­ča­ra i ri­bo­lo­va­ca svje­snih sta­nja u ko­je je do­ve­den ri­blji svi­jet enorm­nim pu­sto­še­njem vo­da. Mno­gi će ospo­ri­ti ove la­ga­ne ko­ra­ke usmje­re­ne ka vra­ća­nju ba­lan­sa to­li­ko po­treb­nog (rječ­nom) vo­de­nom svi­je­tu, ali po­kret ,,Uhva­ti-Pu­sti” do­no­si opi­plji­ve re­zul­ta­te i pred­sta­vlja do­bar pod­strek ka oču­va­nju ri­bljeg fon­da.
Po­se­ćuj­te što če­šće svo­je omi­lje­ne ri­bo­lov­ne de­sti­na­ci­je i na li­cu mje­sta pro­vje­ra­vaj­te ne­ke za­ko­ni­to­sti ko­je se po­na­vlja­ju na vo­di. To će vas naj­pri­je uči­ni­ti bo­ljim i vje­šti­jim ri­bo­lov­cem.
S.B.Mu­ri­no